SYSTEM ENTERTAINMENT sa ponosom predstavlja
BORISLAV PEKIĆ

KOREŠPODENCIJA
(ZVEZDARA TEATAR)
GRAD
 
KARTE
TORONTO
Isabel Bader Theatre
93 Charles st. W.,
Toronto 
  Subota/Saturday 19.10.2019.  @ 21:00h


Nedelja/Sunday 20.10.2019.  @ 19:30h


 
cena karte / ticket price - 55$ - specijalna cena za ljubitelje pozorišta 49.50$
Please present your printed conformation email from PayPal for picking up tix at the control post. Tickets are non-refundable.
Kupljene karte se preuzimaju na blagajni pre početka predstave i ne mogu se vratiti.

EKIPA PREDSTAVE

Pisac: Borislav Pekić
Dramatizacija: Borislav Mihajlović-Mihiz
Reditelj, scenograf, izbor muzike: Gorčin Stojanović

Igraju:
Branislav Lečić
- Simeon Njegovan, Lupus, deda
Slavko Štimac - Simeon Njegovan, Hadžija, sin Lupusov
Anica Dobra
- Milica Njegovan, Hadžijina žena
Joakim Tasić
- Simeon Njegovan, mladi gazda
Jelena Stupljanin
- Julijana, Juliška Tolnaj
Branko Vidaković
- Šamsika Tot, upravitelj cirkusa i ostali

TRAILER

Untitled 4

LIKOVI


Branislav Lečić
Simeon Njegovan (Njago) Lupus, deda

Apsolutni šef beogradske trgovačke firme „Simeon Njegovan i Sin“. Mator (preko 70 godina), a vučji držeći kao što mu i ime kaže. Već pet godina je u emigraciji u Beču kao blizak saradnik prognanog kneza Miloša Obrenovića.

Slavko Štimac
Simeon Njegovan - Hadžija, sin Lupusov

Nominalni šef firme. Pedesetih godina. Svršeni student Hajdelberga. Okrenut na duhovnu stranu.

Anica Dobra
Milica Njegovan rođena Nenadović, Hadžijina žena

„Srpska ajmana“ kako ju je nazivao Lupus – u stvari beogradska matrona iz sredine prošlog veka. Kakav je Beograd – Rim, takva i ona matrona.

Joakim Tasić
Simeon Njegovan - mladi gazda, Lupusov unuk, Milicin i Hadžijin sin

25 godina. Naslednik firme i njen glavni stub. Sa njima ce se slučiti sva glavna zbitija ove priče.

Jelena Stupljanin
Julijana, Juliška Tolnaj, cirkuska igračica, konjokrotiteljka i voltižerka

Subreta, razume se. Žilavo čeljade i vatrena košutovka.

Branko Vidaković
Ilija Garašanin - ustavobranitelj, ministar vnutrenih dela Kneževine Srbije. Svi podaci o njemu u istoriji.

BARUN SINA - bečki bankar Cincarin dabome. Postojao.

ŠAMSUDIN, ŠAMSIKA TOT upravitelj cirkusa „Interkontinental“

ANTONIJE, prokurista firme „Simeon Njegovan i Sin“

REČ REŽISERA


Kaže Pekic: „Nikad nisam mario za scenu za koju se govorilo da živi zato što je sa nje dopirao zadah zagorele masti, ili se na njoj s užasavajucom monotonijom re ali izrežirani klišei koji su coveku jasni i nepodnošljivi i u životu, a tehnika u gledalište uduvava ledenu promaju ventilatora da nam docara zimu. Ne tvrdim da me izvesne epizode izvesnih naturalistickih, veristickih, dokumentaristickih, realisticnih režija nisu uzbudile, naravno da jesu, ali se to isto može reci i za svaki odgovarajuci prizor iz života. Za tako nešto nisam se morao izlagati troškovima. Jer, najzad, najbolji nacin da covek gleda r ave drame jeste – život. Kad hocu da vidim dobru, ja onda idem u pozorište i gledam – Umetnost.“


Ne sme se, dakle, imati manji zahtev od ovog, pri prilaženju, ma koliko opreznom, a ipak posve zanesenom, Pekicevu delu. Ono se, uostalom, sâmo otvara, ukoliko je covek dovoljno spreman na izazov igre. Jer, o igri je rec. Pekiceva igra s teatrom, baš kao i sva njegova literatura koja je uvek – igra, jest igra duha, igra stvaranja svetova koji, možda ili uistinu, ne postoje ili nisu postojali, ali su, svejedno stvarni. Uostalom, odavno je znano da je stvarnost pozornice stvarnija od stvarnosti. I uvek manje dosadna. Možda zato u teatru najviše volim teatar?

REČ PISCA

 
Roman „Zlatno runo“ Borislava Pekica svojim obimom (preko 3000 stranica) vremenskim obuhvatom (desetina vekova), brojem licnosti (nekoliko stotina) svakako je najzamašniji roman celokupne srpske književnosti, a svojim literarnim, intelektualnim i eruditnim kvalitetima jedan od najznacajnijih.

Epistularna komedija „Cincari ili Korešpodencija“ dramatizacija je jednog dela ovog romana, dela koji obuhvata nekoliko meseci iz kraja 1847. i pocetka 1848. godine- kada je cincarska porodica koju ovaj roman stvara i prati prestajala da bude gurbetski arumunski genos Njagoa i poceo da se pretvara u znacajnu trgovacko- caršijsku srpsku firmu „Simeon Njegovan i sin“. Dramatizovani odlomak, iako deo velike celine, autonoman je, da se percipirati i pratiti nezavisno i dovoljan je sam sebi.

„Uz soglasije auktora“ i njegovu prijateljsku podršku preduzeo sam da ovaj deo romana, pisan iskljucivo u obliku prepiske, dramatizujem u obliku korespondentske, epistularne komedije. Namera mi je i želja da cuvam u dramskom obliku prirodu ovog štiva: ne dakle da se prepiska pretvori u scenu, nego upravo obrnuto, da se scena pretvori u prepisku. Novina ovog oblika je u isti mah i privlacan izazov, ali i avantura puna prepreka i teškoca. Ova dramatizacija sacinjena je tako da posluži kao osnov i da se ispita mogucnost prepiske kao ciste teatarske forme. U njoj licnosti opšte putem poruka, bez neposrednog kontakta, na distanci prostornoj, vremenskoj, pa i psihološkoj. U neposrednu scenu, u direktan dijalog se ulazi samo onda kada prepiska u nju uvede. Funkciju kratkih, brzih replika ovde zamenjuju telegrami, monologa duga pisma, a fabula komedije, njeni zapleti i raspleti obrazuju se ritmom korespondencije. Epistularno saopštenje u ovoj dramatizaciji treba da bude osnovni element dramske komunikacije. U prepisci i jak efekat biva smiren i ohla en, spontanost i iskrenost ispovesti prolazi kroz trezvenu cistku formulisanosti; taktika, hipokrizija i kurtoazija su bitni psihološki cinioci. Karakteri se formiraju ne toliko akcijom, koliko saopštavanjem u akciji, motivi se motivišu, a namere iskazuju ili prikrivaju iskazom. Jednom recju prepiska kao teatarska forma zahteva iznalaženje citavog niza posebnih nacina teatarskog izražavanja. Postoje, razume se, mnogi nacini da se ovako, korespondensko kazivanje uznemiri, ucini živim, brzim i atraktivnim. Mnoga od tih sredstava su korišcena, a valjace iznaci nova i drugacija. Namerno nisam u ovu dramatizaciju unosio intervencije i didaskalije te vrste, uveren da u ovom eksperimentalnom poslu valja ostaviti punu slobodu reditelju i ansamblu da ispitaju sve mogucnosti i iznađu najbolja rešenja.

NAGRADE

 
Predstava
Nagrada stručnog žirija za najbolju predstavu u celini, 35. Pozorišni festival „Nušićevi dani“, Smederevo, 2018.
Nagrada publike za najbolju predstavu (sa ocenom 4,66), 26. Međunarodni pozorišni festival "Vršačka pozorišna jesen", Vršac, 2018.

Anica Dobra
Nagrada stručnog žirija za najboljeg glumca večeri, 23. Glumačke svečanosti „Milivoje Živanović“, Požarevac, 2018.
Nagrada publike Statueta „Spomen na glumca“ glumcu večeri, 23. Glumačke svečanosti „Milivoje Živanović“, Požarevac, 2018.
Nagrada za glumca večeri na 35. Pozorišnom festivalu „Nušićevi dani“, Smederevo, 2018.
Nagrada za najbolju žensku ulogu, 21. Teatar fest „Petar Kočić“, Banja Luka, 2018.
Nagrada „Ivo Serdar” za ulogu najbolje prihvaćenu od publike, 42. Dani satire Fadila Hadžića, Zagreb, 2018.
"Zoranov brk", 27. Dani Zorana Radmilovića, Zaječar, 2018.
Nagrada za najbolju glumicu, 26. Međunarodni pozorišni festival "Vršačka pozorišna jesen", Vršac, 2018.

Branislav Lečić
Nagrada za najbolju mušku ulogu, 21. Teatar fest „Petar Kočić“, Banja Luka, 2018.
„Zlatno zrno” za najbolju mušku ulogu, 5. pozorišni festival „Bucini dani”, Aleksandrovac, 2018.
Nagrada za najboljeg glumca, 26. Međunarodni pozorišni festival "Vršačka pozorišna jesen", Vršac, 2018.

Gorčin Stojanović
Nagrada za najbolju režiju, 21. Teatar fest „Petar Kočić“, Banja Luka, 2018.

Joakim Tasić
„Zlatno zrno” za najboljeg mladog glumca, 5. pozorišni festival „Bucini dani”, Aleksandrovac, 2018.
Nagrada Ardalion za najboljeg mladog glumca, 23. Jugoslovenski pozorišni festival, Užice, 2018.
Nagrada Politike „Avdo Mujčinović“, 23. Jugoslovenski pozorišni festival, Užice, 2018.
Nagrada „Zalog za budućnost", 4. Pozorišno proleće, Šabac, 2019.