Preminuo kralj romske pesme

Šaban Bajramović, kralj romske muzike, preminuo je juče u 72 godini u Nišu nakon duge i teške bolesti. Srce nije izdržalo. U legendu je otišao Net King Kol iz Niša, čovek čije su kompozicije svirali i pevali mnogi muzičari sa svih kontinenata, svrstan među deset najboljih bluz pevača u svetu... Šaban je pevao za Tita, Nehrua, Indiru Gandi, bio je zvezda koja je proslavila romsku muziku, ali je poslednje dane života proveo sam, samo sa suprugom Milicom. Pomalo ostavljen i usamljen, nije dočekao nacionalnu penziju koja mu je prošlog petka, ipak, odobrena...

Šaban je rođen 16. aprila 1936. u Nišu. Školu gotovo da i nije pohađao, a muzičko obrazovanje stekao je, kao i većina pripadnika njegovog naroda, na ulici. U devetnaestoj godini je zbog ljubavi pobegao iz vojske, pa je kao dezerter, osuđen na tri godine zatvora na Golom otoku.
- Kada sam se žalio zbog dužine kazne i odlaska na Goli otok, oni mi dodali još dve i po godine. Zato sam ih opsovao i rekao: „Ne možete vi mene da osudite koliko ja mogu da izdržim!“ Nisam ni zakletvu položio kad sam pobegao iz vojske. Informbirovci su na Golom otoku bili bezobrazni prema nama koji nismo bili politički. Terali su nas da nosimo kamenje, tukli nas i maltretirali. Tamo se nisam odvajao od knjige i dobijao sam samicu po 40-50 dana samo zato što sam čitao za vreme rada. Igrao sam i fudbal tamo, branio sam i bio sam u to vreme možda bolji i od čuvenih golmana Beare i Šoškića - prisećao se Šaban.
U mladosti se snalazio za život kako je znao i umeo, dok ga muzika nije pronašla...

- Dok sam bio na Golom otoku, nisam ni sanjao da imam sluha. Tamo sam naučio tonove, a za šest meseci razvio sluh i naučio da sviram kontrabas. Jednom smo mi robijaši davali neki koncert i ja sam pevao umesto kolege. Tada je počela moja pevačka karijera - pričao je Šaban, koji je na Golom otoku, potom, osnovao zatvorski orkestar koji je svirao džez, Armstronga, Sinatru, španske i meksičke melodije. Kasnije je govorio da je Goli otok bio njegov životni univerzitet.
Prvu ploču je snimio 1964. godine, a danas iza njega stoji oko dvadeset albuma i pedesetak singlova. Napisao je i komponovao oko sedam stotina pesama. Preko dvadeset godina je bio na čelu grupe „Crna mamba“ sa kojom je obišao pola sveta. Na poziv Nehrua i Indire Gandi, bio je u Indiji, a spektakularne koncerte održao je širom sveta. I svuda su ga zvali ponovo...
- Opredelio sam se za muziku, jer je ona jedna božja stvar. Nikada nisam gledao kako to drugi rade, već sam muziku posmatrao iz svog ugla. Zaslužio sam da me zovu kraljem romske muzike i Net King Kolom iz Niša. Ne može niko da me zameni, kod svakog pevača mogu da pronađem pola moje pesme. Crnci su veliki fenomeni za muziku, kao mi Cigani. Pevao sam crncima njihove melodije na ciganskom. Folirao sam ih, a oni se divili - govorio je Šaban.
Bajramović je na estradi od 1964. U međuvremenu, snimao je i filmove: Sa Goranom Paskaljevićem „Anđeo čuvar“ (1987), sa Milanom Jelićem „Nedeljni ručak“ (1982), sa Stoletom Popovim „Ciganska magija“ (1997).
- Mislim da me estrada nije ništa promenila, ali snove nisam ostvario. Niko se, recimo, u mom rodnom Nišu nije setio, nakon što sam se 40 godina bavio muzikom, da kaže: „Šabane, evo, zaslužio si penziju.“ Kako da budem zadovoljan - pričao je, već teško bolestan, pevač.
Polako ga je izdavalo srce. Pre pet godina doživeo je moždani udar, kasnije mu je ugrađen i bajpas. Prošle nedelje posetio ga je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić i uručio mu jednokratnu novčanu pomoć i najavio pomoć u lečenju.
- Živim žalosno posle 40 godina mog pevanja, nijedan da otvori moju kapiju niti telefonom da pita kako živim i da li mogu da živim. Mučim se... - rekao je Bajramović nekoliko dana pre nego što će juče zauvek zatvoriti oči. Bio je inspiracija nebrojenim umetnicima širom sveta. Poslednje dana uz njega je provela supruga Milica. Ostavio je četiri ćerke i 12 unučića, koji su rasuti po svetu, što mu je, kako je govorio, tužna inspiracija...

53. STERIJINO POZORJE
Novi Sad, 26. maj–5. jun 2008.

STERIJINE NAGRADE
Izveštaj Žirija

Žiri 53. Sterijinog pozorja – Branka PETRIĆ, glumica, Beograd (predsednik), Novica ANTIĆ, prevodilac, Beograd, Primož BEBLER, reditelj, Nova Gorica (Slovenija), Boško MILIN, teatrolog, Beograd, Goran PETROVIĆ, književnik, Kraljevo – video je od 26. maja do 4. juna 2008. devet predstava u Selekciji nacionalne drame i pozorišta i pet predstava u Programu Krugovi

Na završnoj sednici, održanoj 4. juna 2007, Žiri je doneo

ODLUKU

Sterijina nagrada za najbolju predstavu – ĆEIF Mirze Fehimovića, adaptacija i režija Egon Savin, Beogradsko dramsko pozorište. Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za tekst savremene drame – BILJANA SRBLJANOVIĆ za tekst BARBELO, O PSIMA I DECI, režija Dejan Mijač, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd. Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za režiju – EGON SAVIN za predstave ĆEIF Mirze Fehimovića, adaptacija Egon Savin, Beogradsko dramsko pozorište i TAKO JE MORALO BITI Branislava Nušića, adaptacija Egon Savin, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd. Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje:

ANITA MANČIĆ za ulogu Jele u predstavi TAKO JE MORALO BITI Branislava Nušića, adaptacija i režija Egon Savin, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.

DUŠANKA STOJANOVIĆ za ulogu Esme Halilović u predstavi ĆEIF Mirze Fehimovića, adaptacija i režija Egon Savin, Beogradsko dramsko pozorište. Odluka je doneta jednoglasno.

ARON BALAŽ / Bálazs Áron za ulogu Dr Frenka-N-Furtera u predstavi ROKI HOROR ŠOU Ričarda O'Brajana, režija Viktor Nađ / Nagy Viktor, Novosadsko pozorište–Újvidéki Színház. Odluka je doneta jednoglasno.

BORIS ISAKOVIĆ za ulogu Dropca u predstavi PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ Ljubomira Simovića, režija Tomi Janežič, Pozorište Atelje 212, Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje – EVA SENDRENJI / Szendrényi Éva za predstavu ROKI HOROR ŠOU Ričarda O'Brajana, režija Viktor Nađ / Nagy Viktor, Novosadsko pozorište–Újvidéki Színház. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje – ANGELINA ATLAGIĆ za predstave TAKO JE MORALO BITI Branislava Nušića, adaptacija i režija Egon Savin, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd i BARBELO, O PSIMA I DECI, režija Dejan Mijač, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku – ZORAN ERIĆ za predstavu CAR EDIP Sofokla, adaptacija i režija Vida Ognjenović, Narodno pozorište, Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada za koreografiju – ILDIKO LAVRO-ĐENEŠ / Lavro-Gyenes Ildikó za predstavu ROKI HOROR ŠOU Ričarda O'Brajana, režija Viktor Nađ / Nagy Viktor, Novosadsko pozorište–Újvidéki Színház. Odluka je doneta jednoglasno.

Specijalna Sterijina nagrada – projekat u celini, INSTANT SEKSUALNO VASPITANJE Đorđa Milosavljevića, režija Jug Radivojević, Pozorište "Boško Buha", Beograd. Odluka je doneta većinom glasova.

Nagrada iz Fonda "Dara Darinka Čalenić" za najbolju mladu glumicu i mladog glumca u Selekciji nacionalne drame i pozorišta

MARTA BEREŠ / Béres Márta za ulogu Moni u predstavi URBI ET ORBI Janoša Pilinskog / Pilinszky János, režija Andraš Urban / Urbán András, Pozorište "Deže Kostolanji" / Kosztolányi Dezső Színház, Subotica. Odluka je doneta jednoglasno.

NIKOLA RAKOČEVIĆ za ulogu Zorana/Marka u predstavi BARBELO, O PSIMA I DECI Biljane Srbljanović, režija Dejan Mijač, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.

Počasni krug, nagrada za najbolju predstavu u Programu Krugovi – EDIP U KORINTU Ive Svetine, režija Ivica Buljan, Slovensko narodno gledališče, Drama, Ljubljana (Slovenija). Odluka je doneta većinom glasova.

NAGRADE KOJE JE JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE DOBILO NA
53. STERIJINOM POZORJU

BILJANA SRBLJANOVIĆ – Sterijina nagrada za tekst savremene drame – BARBELO, O PSIMA I DECI, režija Dejan Mijač, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd.

EGON SAVIN – Sterijina nagrada za režiju za predstave ĆEIF Mirze Fehimovića, adaptacija Egon Savin, Beogradsko dramsko pozorište i TAKO JE MORALO BITI Branislava Nušića, adaptacija Egon Savin, Jugoslovensko dramsko pozorište.

ANITA MANČIĆ - Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje za ulogu Jele u predstavi TAKO JE MORALO BITI Branislava Nušića, adaptacija i režija Egon Savin.

ANGELINA ATLAGIĆ – Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje za predstave TAKO JE MORALO BITI Branislava Nušića, adaptacija i režija Egon Savin i BARBELO, O PSIMA I DECI, režija Dejan Mijač.

NIKOLA RAKOČEVIĆ je dobio Nagradu iz Fonda „Dara Darinka Čalenić“ za najboljeg mladog glumca u Selekciji nacionalne drame i pozorišta za ulogu Zorana/Marka u predstavi BARBELO, O PSIMA I DECI Biljane Srbljanović u režiji Dejana Mijača.

Novosadski otvoreni univerzitet, za najbolje glumačko ostvarenje po glasovima publike – ANITA MANČIĆ za ulogu Jele u predstavi TAKO JE MORALO BITI Branislava Nušića, adaptacija i režija Egon Savin, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd.

Žiri 53. Sterijinog pozorja: Branka PETRIĆ, glumica, Beograd (predsednik), Novica ANTIĆ, prevodilac, Beograd, Primož BEBLER, reditelj, Nova Gorica (Slovenija), Boško MILIN, teatrolog, Beograd, Goran PETROVIĆ, književnik, Kraljevo.

53. Sterijino pozorje održavalo se ove godine od 26. maja do 5. juna u Novom Sadu. U Selekciji nacionalne drame i pozorišta bilo je devet predstava, a pet u Programu Krugovi.

Predstave JDP-a na fotografijama

Izložba fotografija predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta pod nazivom "Vizuelni identitet JDP 1948-2008" autorke Aleksandre Milošević, otvorena je 22. aprila u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, povodom 60 godina postojanja ovog pozorišta.

Otvarajući izložbu, teatrolog Jovan Ćirilov, koji je 14 godina bio upravnik JDP, podsetio je na nastanak pozorišta i na značajne ličnosti koje su obeležile istoriju ove institucije, između ostalih scenograf Milenko Šerban i kostimograf Mira Glišić. On je naglasio da, ipak, "pozorište pripada glumcima, jer se pozorišna umetnost i zasniva na kontaktu glumaca i publike".

Direktorka muzeja Ksenija Radulović je istakla da cilj ove izložbe "nije bio istorijat JDP, niti monografski pristup, nego upravo da u prvi plan dovedemo različite vizuelne ili dizajnerske aspekte ove kuće".

"Od početka do danas JDP je uspostavljalo standarde i uvek bilo korak napred u odnosu na ostale, pa je naša želja bila da upravo istaknemo aspekt po kome je ovo pozorište specifično, a to je njegov vizuelni identitet", dodala je ona.

Postavka obuhvata fotografije na velikim printovima nekoliko desetina predstava, izabranih kao najznačajnije vizuelne i repertoarske predstave koje su u određenom periodu menjale ili obeležavale identitet JDP i predstavljale njegov novi poduhvat, objasnila je Miloševićeva.

Može se videti i nekoliko skica, a u vetrinama su izloženi programi predstava od prvih do najmodernijih.

Izložba počinje predstavom "Kralj Betajnove" Ivana Cankara u režiji Bojana Stupice, kojom je otvoreno pozorište 1948. godine, a završava se predstavom "Pseći valcer" Leonida Andrejeva u režiji Dejana Mijača, koja je premijerno izvedena 2004.

Izložbu prati monografija, koja obuhvata veći broj predstava (45) nego što je izloženo u muzeju, sa eksplikacijama i fotografijama.

Otvaranju izložbe prisustvovali su, pored direktora JDP Branka Cvejića i glumaca ove kuće i njeni najstariji članovi Marija Crnobori, Kapitalina Erić, Mlađa i Branka Veselinović.

Izložba će biti otvorena do 15. septembra.

100. izvođenje predstave Hadersfild

U sredu 23. aprila u u 20.30 časova na sceni Teatara „Bojan Stupica“ predstava "Hadersfild" Uglješe Šajtinca u režiji Aleks Čizholm biće izvedena 100. put.

Predstava "Hadersfild" osvojila je niz nagrada na najznačajnijim pozorišnim festivalima u zemlji. Pisac Uglješa Šajtinac dobio je Sterijinu nagradu za savremenu dramu (2005.), a glumci Nebojša Glogovac i Goran Šušljik dobili su Sterijine nagrade za uloge Ivana i Raše.

Nebojša Glogovac dobio je, takođe, i nagradu Novosadskog otvorenog univerziteta za najbolje glumačko ostvarenje po glasovima publike Sterijinog pozorja. Na desetom Jugoslovenskom pozorišnom festivalu (2005) predstava Hadersfild Uglješe Šajtinca u režiji Aleks Čizholm proglašena je za najbolju predstavu u celini. Nebojša Glogovac dobio je nagradu za najbolju mušku ulogu, a Josif Tatić za epizodu. Nagradu je dobila i scenograf Hadersfilda Marija Kalabić.

Na XV Danima Zorana Radmilovića u Zaječaru glavna nagrada za glumačko ostvarenje pripala je Nebojši Glogovcu za ulogu Ivana u predstavi Hadersfild Uglješe Šajtinca u režiji Aleks Čizholm. Po oceni stručnog žirija festivala, Ivan Nebojše Glogovca je pravo pozorište, to je umetnost koja ima smisao.

Nagrade za glumce i publiku

Jugoslovensko dramsko pozorište obeležilo je juče 60. rođendan svečanom dodelom godišnjih nagrada zaslužnim umetnicima i zaposlenima u tom teatru.

Specijalna nagrada za vrhunski umetnički doprinos uručena je glumici Mirjani Karanović, a glumac Nebojša Glogovac dobio je nagradu „Dr Branimir Đorđević“ za lepotu govora. Upravnik JDP-a Branko Cvejić uručio je godišnje nagrade i glumcima Aniti Mančić, Jeleni Đokić, Đurđiji Cvetić i Vojinu Ćetkoviću, kao i drugim zaposlenima u ovom pozorištu. Predstavljena i fotomonografija o JDP-u, a najavljena je i izložba „Vizuelni identitet JDP-a 1948-2008“ u Muzeju pozorišne umetnosti. Prikazan je i odlomak iz dokumentarnog filma „JDP samim sobom“ Dragana Babića, koji će biti prikazan u maju na RTS-u.

Pošto je prva predstava u ovom pozorištu izvedena 3. aprila 1948. uprava je odlučila da svi rođeni ovog datuma imaju besplatan ulaz do kraja godine, a tokom aprila cene karata biće 50 odsto niže. Svečanost će biti uveličana gostovanjima pozorišnih kuća iz Mađarske, Italije i Rumunije. .

Više od pozorišta

Jugoslovensko dramsko pozorište osnovano je državnim ukazom, odnosno dekretom, koji je 1947. potpisao Josip Broz Tito i drugi najvažniji funkcioneri ondašnje Jugoslavije, s idejom da reprezentuje tada novu državu kroz vrhunska dramska dela.

Iako se to doba pamti kao vreme u kome je kultura bila u službi ideologije, upravo ovo državno teatarsko čedo će tokom svojih budućih decenija ne retko biti i poprište borbe kulture i politike i dokaz snage, nadmoći čak, koju umetnost može imati i ima.
Prva premijera „Kralj Betajnove“ Ivana Cankara, u režiji Bojana Stupice, izvedena je 3. aprila 1948. godine. Jedna za drugom izvedene su potom predstave „Ujka Vanja“, A. P. Čehova, šestog, i „Ribarske svađe“ K. Goldonija 10. aprila.
Već na samom početku Bojan Stupica, koga će kasnije nazvati magom režije, gradio ga je sa strašću i ubeđenjem onog ko pravi prvorazredno estetičko i angažovano pozorište. Prvi ansambl JDP bio je Jugoslavija u malom. I tada i kasnije pod njegovim okriljem rade umetnici iz različitih sredina ondašnje zemlje ukrštajući i svoje kulturne različitosti u stvaranju novog kvaliteta. Antologijske uloge ostvarivali su na toj sceni Marija Crnobori, Mira Stupica, Viktor Starčić, Karlo Bulić, Milivoje Živanović, Branko Pleša, koji će docnije ostaviti ozbiljan rediteljski trag i drugi. Između ostalih pamte se predstave Mate Miloševića „Rodoljupci“ J. S. Popovića (1949), „Igor Buličov“ M. Gorkog (1951), „Na dnu“ M. Gorkog (1953), „Romeo i Julija“ V. Šekspira (1953), „Ožalošćena porodica“ B. Nušića (1955)... Tomislav Tanhofer je u JDP došao kao glumac, ali je posebno ostao upamćen po režijama Sofoklove „Antigone“ (sa Marijom Crnobori, koja je tada ponela epitet poslednje velike tragetkinje), Rasinove „Fedre“, Eshilovog „Okovanog prometeja“... Branko Gavela je kao gostujući reditelj režirao „Dubrovačku trilogiju“ 1958. godine.
Iz jedne u drugu nizale su se predstave koje su, sudeći po pisanim tragovima i svedočenjima, ne retko bivale osvajanje novih dometa u umetnosti, ali i u pogledu društvenog angažmana.
Krajem šezdesetih godina prošlog veka u JDP stigle su i čuvene Bojanove bebe, tada mladi glumci: Voja Brajović, Ceca Bojković, Josif Tatić, Branko Cvejić, Ivan Bekjarev... U to vreme, tačnije 1969, dogodile su se i čuvene „tikvice“, kako je to nazvao J. B. Tito kad je došlo do prozivke zbog „političke nepodobnosti“. („Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihajlovića, u režiji Bore Draškovića, zabranjena je ličnim Titovim ukazom, koja je potom postala gotovo mit srpskog teatra) Slede, potom, u svakom pogledu markantne predstave u režiji Branka Pleše, Steve Žigona, Dejana Mijača...
Na mesto umetničkog direktora došao je Jovan Ćirilov, jedna od ključnih ličnosti za dalji razvoj ovog pozorišta 1985.
Početak osamdesetih obeležio je, između ostalih, Slobodan Unkovski sa „Hrvatskim faustom“, Slobodana Šnajdera (1982), „Balkanski špijun“ Dušana Kovačevića, u režiji Dušana Jovanovića, „Dozivanje ptica“ u režiji Harisa Pašovića, „Putujuće pozorište Šopalović“ Ljube Simovića u Mijačevoj režiji... Gledano iz današnje perspektive, pozorište je potkazalo život; teme i dileme iz ovih predstava zakoračile su u realnost poslednje decenije XX stoleća.
Dok se Jugoslavija devedesetih godina prošlog veka raspadala, pozorište sa njenim imenom je nastavilo da ostvaruje nove domete, u umetničkom i ne samo umetničkom smislu, kroz „Pozorišne iluzije“, „Bure Baruta“, „Beogradsku trilogiju“, „U potpalublju“...
I nastavljajući da bude više od pozorišta, Jugoslovensko dramsko zakoračilo je u novi milenijum sa novom zgradom, „Skakavcima“, „Mletačkim trgovcem“ i drugim predstavama.

Od „Manježa“ do nove pozorišne zgrade

Jugoslovensko dramsko pozorište je svoj teatarski život počelo na sceni „Manjež“ koja je zapravo do tada pripadala Narodnom pozorištu u Beogradu, odnosno bila njegova druga scena.

Osnivači JDP, odnosno vlasti ondašnje Jugoslavije su smatrale da ovo pozorište treba da bude pod okriljem novih arhitektonskih rešenja, tačnije nove pozorišne zgrade.
Arhitekta Momčilo Belobrk temeljno je renovirao zgradu; modernizovao salu, izmenio fasadu, promenio enterijer...
Od 1948. do 1997. izvršeno je na toj zgradi nekoliko adaptacija. Dodata je scena „Bojan Stupica“, a u jednom periodu radila je i treća scena, takozvani pozorišni salon.
Dobar deo te zgrade, između ostalog i velika scena, stradao je u požaru koji se dogodio 17. oktobra 1997. godine.
Nova zgrada, odnosno sadašnje zdanje arhitektonsko je rešenje Zorana Radojčića, a svečano je otvorena 23. maja 2003. godine.

Film o Jugoslovenskom dramskom

JDP - Samim sobom

Dugogodišnji televizijski stvaralac Dragan Babić intervjuisao je preko 40 ličnosti - uglednih glumaca, reditelja, dramskih pisaca, kritičara, koji su stvarali, stvaraju ili godinama prate rad JDP.

Među njima su oni koji pamte i početke JDP, poput Mire Stupice, Jovana Ćirilova, Dejana Mijača, Miodraga Radovanovića Mrguda, Vladimira Stamenkovića, Muharema Pervića.
Među sagovornicima su i Mihailo Janketić, Branka Petrić, akademik Dragoslav Mihajlović, Ljubomir Simović, Dušan Kovačević, te Olga Savić, Đurđija Cvetić, Vida Ognjenović, Predrag Bajčetić, Svetlana Bojković...
Svoju reč dali si i mlađi umetnici: Biljana Srbljanović, Milena Marković, Uglješa Šajtinac, glumci i glumice: Anita Mančić, Jagoš Marković, Nebojša Glogovac, Nikola Đuričko, Goran Šušljik...
Film će u tri epizode govoriti o različitim istorijskim i stilskim epohama koje je JDP propratilo i kako je odolevalo ili se prilagođavalo, ili menjalo - naše društvo (poput zabrane „Tikava“, vatrenog govora Steve Žigona pred studentima u Kapetan-Mišinom zdanju 1968. ili nedavno, kako je učestvovalo u antiratnim pobunama).
Na svečanosti u JDP, na Dan pozorišta 3. aprila, u 12 sati biće prikazan deo iz prve epizode - o počecima JDP u polučasovnom filmu.
Film će biti u celosti emitovan na RTS, a izvršni producent je PG „Mreža“.

Program proslave

Treći april u 12 časova
- Dodela godišnjih nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta
- Promocija fotomonografije „JDP - 60 godina: Lica/Slike/Sećanja“
- Projekcija prologa trodelnog dokumentarnog filma Dragana Babića „JDP - samim sobom“
U 20 časova premijera predstave „Tartif“ Ž.B.P. Molijera u režiji Egona Savina
5. april - gostovanje Teatra „Katona Jožef“ iz Budimpešte sa predstavom „Ivanov“ A.P. Čehova u režiji Tamaša Ašera
18. april - Kompanija
19. april - Kompanija.
22. aprila - Otvaranje izložbe „Vizuelni identitet JDP“.
Zasnovana je na vizuelnoj istoriji pozorišta kroz scenografske i kostimografske skice za predstave, fotografije dekora i kostima, inserte iz predstava i prezentacije plakata, programa, afiša - kroz, dakle, ukupan vizuelni izraz pozorišta koje je uvek držalo do savremenog dizajnerskog izraza. Svedočanstvo o ukusu vremena i visokim standardima kuće, ova izložba, u isti mah, govori i o pozorišnoj veštini, umeću i umetnosti, govori o umetnicima, ali i zanatlijama - o svemu onom što je u pozorištu vidljivo kada se podigne zavesa i upale svetla pozornice.

Fotomonografija „JDP - 60 godina: Lica/Slike/Sećanja“

Podrazumevajući da je pozorište vizuelna umetnost, da slika govori više od reči, odlučili smo da šezdesetogodišnjicu obeležimo fotomonografijom, a ne klasičnom monografskom knjigom.

Opskrbljena podacima o svih tri stotine i sedamdeset četiri predstave, naša jubilejska knjiga sadrži blizu hiljadu i četiristo fotografija.
Podeljena na dekade, knjiga priča o životu jednog teatra gotovo isključivo kroz slike sa i oko scene, svedočeći o menama vremena teatra. Kroz lica i glumačke izraze, kroz trenutke pred izlazak na scenu ili slike sa brojnih putovanja, u knjizi je sadržano šezdeset godina intenzivnog života.
Knjigu je likovno opremio studio našeg proslavljenog dizajnera Slavimira Stojanovića, a uredili su je Jelena Kovačević i Gorčin Stojanović.

Premijera Tartifa za jubilej JDP-a

Premijera Molijerovog "Tartifa", u režiji Egona Savina, biće izvedena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 3. aprila, tačno 60 godina od prve premijere tog teatra 3. aprila 1948. godine.

Bogat i uspešan život ovog pozorišta započet je pre šest decenija premijerom drame Ivana Cankara "Kralj Betajnove" u režiji Bojana Stupice.Na deo te istorije podsetiće, 3. aprila u podne, deo iz dokumentarnog filma koji priprema Dragan Babić.

Film "JDP - pozorište samim sobom (prvih 60 godina 1948/08)" ima tri dela i planirano je da u celini bude prikazan na televiziji.

Uz projekciju, u okviru proslave biće svečano dodeljene godišnje nagrade JDP-a, a povodom jubileja ovaj teatar priprema i foto-monografiju "Jugoslovensko dramsko pozorište: 60 godina: lica, slike, sećanja".

Uveče, na premijeri u naslovnoj ulozi nastupiće Dragan Mićanović, a u ansamblu Boris Isaković, Svetlana Bojković, Anita Mančić, Sloboda Mićalović, Radovan Vujović, Nikola Vujović, Marko Baćović, Danijela Štajnfeld, Slobodan Tešić i Marko Janketić.

Kao član Evropske teatarske unije JDP će u sklopu proslave jubileja ugostiti na svojoj sceni značajne evropske pozorišne kuće.

Teatar "Katona Jožef sinhaz" iz Budimpešte izvešće Čehovljevog "Ivanova" u režiji Tamaša Ašera 5. aprila.

Kompanija "Pipo Delbono" (Compagnia Pippo Delbono) gostovaće sa dve predstave - "Guerra" 18. i "Barboni" 19. aprila.

Nacionalni teatar iz Krajove prikazaće Šekspirov komad "Bogojavljenska noć" u režiji Silvija Purkaretea 20. aprila.

U čast proslave Dana JDP-a Muzej pozorišne umetnosti Srbije otvoriće 22. aprila izložbu "Vizuelni identitet JDP 1948-2008."

JDP je osnovan u Beogradu 1947. kao reprezentativno pozorište nove Jugoslavije (tadašnje FNRJ), zamišljeno da po stilu i estetici bude pandan slavnom Moskovskom hudožestvenom teatru.

Za prvog umetničkog rukovodioca imenovan je reditelj iz Zagreba Bojan Stupica, koji je dobio državnu podršku da odabere najznačajnije umetnike iz svih pozorišnih centara Jugoslavije.

U svom radu novo pozorište podržavalo je umetničku slobodu i estetski kredibilitet reditelja i glumaca.

Stupica i kritičar Eli Finci postavili su temelje repertoara na visokom literarnom nivou, što je ostala osnovna orijentacija, s tim da je kasnije i element scenskog dobio ravnopravno mesto.

I naredni upravnici bili su iz kruga značajnih pozorišnika, kao što su Velibor Gligorić, Milutin Mišić, Petar Volk, Jovan Ćirilov, Miroslav Belović...

Prve sezone prošle su u znaku svetske i domaće klasike, igrani su Čehov, Goldoni, Šeridan, Ostrovski, Lope de Vega, Gorki, Šo, Šekspir, Plaut, Rasin, Molijer, Ibzen, Lorka, kao i Cankar, Držić, Sterija, Jakšić i Nušić.

Među rediteljima koji su stvarali slavu JDP-a inventivnim tumačenjima klasične dramaturgije, uz Stupicu i Belovića, bili su Mata Milošević, Tomislav Tanhofer, Branko Gavela, Paolo Mađeli, Dejan Mijač, Stevo Žigon, Slobodan Unkovski, Haris Pašović.

Na sceni JDP-a radili su i mnogi strani reditelji Jerži Jarocki, Georgij Aleksandrovič Tovstonogov, Karlos Medina, Vitalij Dvorcin…

Pažljiv izbor repertoara, temeljan rad na pripremi predstava i koncentracija renomiranih i darovitih mladih umetnika stvorili su od JDP-a pozorište koje se svojim rezultatima uzdiglo iznad ostalih u zemlji.

I u vreme velikih društvenih previranja JDP je bio otvoren za značajna dela savremenih pisaca sa celokupnog YU prostora, kao što su Dobrica Ćosić ("Otkrića"), Jovan Hristić ("Čiste ruke", "Savanarola i njegovi prijatelji"), Velimir Lukić ("Afera nedužne Anabele"), Slobodan Šnajder ("Hrvatski Faust"), Dušan Kovačević ("Balkanski špijun"), Dejan Dukovski ("Bure baruta"), Biljana Srbljanović ("Beogradska trilogija")…

Nezaobilazni deo istorije JDP-a su veliki glumci, na početku Mira Stupica, Marija Crnobori, Rahela Ferari, Milivoje Živanović, zatim Ljuba Tadić, Branko Pleša, Stevo Žigon, a onda i sadašnja generacija prvaka.

Specifičan duh, značaj i prestiž JDP je imao i u vreme kada ga je Ćirilov u svojih 14 upravničkih sezona (od sredine 80-ih) ustoličio kao reprezentativno pozorište savremenog scenskog izraza u okvirima širim od bivše države.

Veoma težak period nastupio je od jeseni 1997. kada je glavna zgrada pozorišta stradala u požaru, pa je celokupan rad preseljen na malu scenu, popularni teatar "Bojan Stupica".

Ansambl se, srećom, nije razišao ni tokom dugotrajne rekonstrukcije, koja je konačno, zalaganjem novih gradskih vlasti Beograda, završena u proleće 2003. godine.

Prethodno, u leto 2002. imenovani su sadašnji direktor JDP-a Branko Cvejić i umetnički direktor Gorčin Stojanović, koji su nastavili da neguju vrhunsku izvodjačku umetnost u ansamblu sa 60 članova, kao i otvorenost, hrabrost i ekskluzivnošt u izboru tema i materijala za predstave.

Predstave Ateljea 212 u Torontu

Publika u Kanadi imaće prilike da 29. i 30. marta vidi najgledanije i višestruko nagrađivane predstave Ateljea 212.

U Isabel Bader Theatre u Torontu u subotu, 29. marta u 21 čas publika će imati priliku da vidi predstavu "Pomorandžina kora", Maje Pelević u režiji Gorana Markovića, a u nedelju, 30. marta u 20 časova, biće izvedena predstava "Džepovi puni kamenja", Meri Džouns u režiji Erola Kadića.

Maja Pelević pripada najnovijoj generaciji dramaturga, za koju kritičari navode da na sceni progovara o traumama savremenosti bez ideoloških predrasuda, kroz provokativne teme i efektan scenski jezik, blizak najmlađoj urbanoj publici.

"Pomorandžina kora" je drama, odnosno saga o preispitivanju ženskog identiteta u društvu koje na razne načine, najviše kroz medije, pokušava da formira ponašanje i izgled današnje žene. S jedne strane, drama prati priču o medijskom pritisku, a s druge – intimnu ispovest žene koja nastoji da se uklopi u ulogu koja se od nje očekuje, u čemu ne uspeva.

U predstavi igraju mlade glumačke zvezde: Jelena Ilić, Katarina Žutić, Aleksandra Janković i Srđan Timarov. Predstava je dobila nagrade na pozorišnim festivalima u Rijeci, Požarevcu i Užicu.

"Džepovi puni kamenja" je savremena, tužna komedija o meštanima iz jednog siromašnog irskog sela, koji statiraju na snimanju holivudskog filma. Na gotovo praznoj pozornici, ostrvu sa jednim velikim kamenom na sredini, dva glumca maestralno igraju 16 likova (od čega je jedan lik žensko).

To je predstava o malim i beznačajnim ljudima i o njihovoj nadi, nadi da će uspeti da promene svoje male, siromašne i beznačajne živote ako samo dobiju pravu priliku za to. "Nije važno što si niko i ništa, ako dobiješ šansu" glasi pravi moto ove predstave.

U predstavi igraju Nenad Jezdić i Nebojša Ilić.

Ova predstava je proglašena za najbolju na Festivalu malih formi u Sarajevu, a Nenad Jezdić je dobio nagradu za najboljeg glumca.

izvor: B92