-Nagrada za skupnu igru na festivalu „Borini pozorišni dani“

-Nagrada za najbolju mušku ulogu, Branimiru Brstini na "Danima komedije"

-Nagrada publike za najbolju predstavu na "Danima komedije"

Pisac o predstavi:

"Pokušao sam da napišem komediju o umiranju. Komedija i smrt ne idu baš pod ruku, ali ni junaci ovog komada ne idu pod ruku, a opet su se pronašli i postali nerazdvojni.

I otišli...

Smehom sam nameravao da podignem bedem odbrane pred onim od čega se ne može odbraniti, suze su ionako neminovne."

Režiser o predstavi:

"Anđela je iz moje rediteljske vizure, prvenstveno, dramski esej o prijateljstvu. Spajajući dva karakterna antipoda, želeo sam da napravim komad o čistom drugovanju, onom u kojem se sve deli i razmenjuje.

Ako ništa drugo, lakše je i dostojanstvenije umreti, ako već nismo mogli da živimo tako, sa prijateljima.

Anđela je, za mene, traganje za plemenitim prijateljstvom, onim u kojem ćemo nekome pokloniti deo sebe, a on nama uzvratiti istom merom. Ako toga i nema u životu, neka ga bude u pozorištu."

Kritičari o predstavi:

Stevan Koprivica je stasao u vrsnog profesionalca na polju dramaturškog umeća. Njegova najnovija drama “Anđela” je vrhunski domet upravo takvog umeća, zanatskog poigravanja sa razuzdanom komikom, koja se neosetno preliva u ljubavnu melodramu i čiji se kraj senči poetskom tragikom.
Reditelj Milan Karadžić, “Anđelu” scenski uprizoruje sigurnim i efektnim rukopisom u kome komično dobija urnebesne forme, melodramsko setne i tragično poetske stapajući se u veoma pitku predstavu.
Branimir Brstina je još jednom posvedočio neiscrpnu komičarsku invenciju, dok je ovo Mimi Karadžiću najsuptilnije komičarsko ostvarenje koje se skladno uklapa u opšti visok nivo glumačkog umeća. Anđela, u sjajnoj interpretaciji Isidore Minić, je tu da sve začini ljubavnom melodramom, ne bi li, u finišu, poetski osenčila njihov ispraćaj.
Milutin Mišić, Borba

Najveća prednost ove predstave izražena je u rediteljevom iskoraku u stilizaciju i bekstvo od realističkog ključa. Na taj način je otvoren ogroman prostor za Branimira Brstinu, koji je svojom suzdržanom igrom vešto senčio svog razočaranog junaka u svoj njegovoj monumentalnoj promašenosti. Bila je to prilika za Isidoru Minić da pokaže veštinu zavođenja i pozitivne manipulacije, dok je Milutin – Mima Karadžić odigrao grubijana nežnog srca bez patosa i patetike.
Željko Jovanović, Blic

“Anđela” je priča o našim naravima i nečemu što bismo mogli nazvati mentalitetskim konstantama. Potom o usamljenosti i prijateljstvu, grubosti i nežnosti, ljubavi i smrti.
Koprivica ispisuje neku vrstu komedije o umiranju, prolaznosti i čiljenju, a Karadžić na toj oksimoronskoj matrici zapravo kontrapunktira igru iz koje izvlači onu tananu nit koja razdvaja i spaja eros i tanatos, život i smrt.
Vrsni komičari Branislav Brstina i Mima Karadžić vešto gradiraju antipodne likove, njihova se igra ne isključuje, poput karaktera koje tumače, nego naprotiv dopunjuje ostavljajući uvek dovoljno prostora drugom ne samo da se razmahne već i da improvizuje.
Jedna od naših najboljih gliumica mlađe generacije, Minićeva, kroz lik Anđele spaja telesnu jedrost i duhovnu presahlost s jedne, odnosno anđeosku i đavolsku prirodu s druge strane.
Slobodan Savić, Radio Beograd II

Izgleda da nema teme kojoj Koprivica nije u stanju da podari specifičnu poetsku dimenziju,otkrivajući u svemu,pa i najbanalnijim aspektima svakodnevnice, elemente na osnovu kojih veštinom dobrog pisca pravi efektne dramske priče.Ovu, od koje je nastala predstava u Zvezdara teatru,on najpre tretira kao izvor komedije situacije,zatim je razvija kao komediju naravi,da bi je okončao u posve drugačijem “ključu”,kao duhovitu (!?) dramu o umiranju.
Priča je to jednostavna i obična, o tzv. malim ljudima koji se slučajno sreću u zajedničkoj bolničkoj sobi i do smrti, kao i istine o svojoj sudbini,dolaze suočavajući se s konačnim iskušenjima vlastitih života,i prolazećI kroz situacije u kojima nije sasvim jasno šta sanjaju a šta im se uistinu događa.Čežnja koja ih vezuje za život istovremeno je provokacija koja ih iz života izgoni,a osoba od koje očekuju izlečenje u isti mah im nudi i spas,ali tako što ih definitivno odvodi iz stvarnosti zbog koje,u krajnjoj liniji, i umiru.
Način na koji su Isidora Minić,Branimir Brstina i Milutin Karadžić realizovali svoje glumačke zadatke,šarm koji su,svako od njih na svoj način,plasirali,te precizna i duhovita rediteljska rešenja Milana Karadžića,nagoveštavaju da će se “Anđela” razvijati i obogaćivati glumačkom nadgradnjom.(…)
Garancija da će tako i biti su Brstinino briljantno komičko razigravanje stereotipne slike o savremenom intelektualcu,i duhovita Karadžićeva nadgradnja osionog, no prostodušnog,kiču sklonog,sirovog našijenca,u kojem još damara patrijahalni senzibilitet,a napose i fino nijansiranje naslovne role (između detinje naivnosti i žestoke erotičnosti,anđeoske čistote i demonske zavodljivosti) čiju tajnu Isidora Minić svesno nije razotkrila.(…)
Aleksandar Milosavljević, Glas Javnosti